Шта су матичне ћелије?

Шта су матичне ћелије?

Људско тело се састоји од више стотина различитих типова ћелија које су важне за свакодневни живот и здравље. Овим ћелијама можемо да захвалимо што нам тело функционише свакога дана, јер оне омогућавају да нам срце куца, да нам мозак ради, да нам бубрези пречишћавају крв, да нам се ћелије коже замењују новим када старе отпадну, итд. Матичне ћелије имају тај специјални задатак да направе све те друге типове ћелија. Матичне ћелије нас снабдевају новим ћелијама. Када се матичне ћелије поделе, оне могу да направе више нових матичних ћелија или више других типова ћелија. Матичне ћелије у кожи, на пример, могу да направе више матичних ћелија коже или могу да направе диференциране ћелије коже, са сопственим посебним функцијама као што је производња пигмента меланина.

Зашто су матичне ћелије важне за здравље људи?

Када се повредимо или разболимо, и наше ћелије су повређене или мртве. Када се то деси, активирају се матичне ћелије. Задатак матичних ћелија једа поправе наша повређена ткива и да замене друге ћелије када се ове истроше и умру природним путем. На овај начин, матичне ћелије одржавају наше здравље и спречавају превремено старење. Матичне ћелије су као наша сопствена војска микроскопских лекара.

Који су различити типови матичних ћелија?

Постоји много различитих форми матичних ћелија. Научници сматрају да сваки орган људског тела има свој специфични тип матичних ћелија. На пример, наша крв се формира од крвних матичних ћелија (називају се и хематопоетичне ћелије). Међутим, неке матичне ћелије постоје такође од најранијих фаза људског развића, а када се овакве ћелије гаје у лабораторији називају се „ембрионалне матичне ћелије“. Разлог због којег ембрионалне матичне ћелије изазивају узбуђење научника је у томе што је природни задатак ембрионалних матичних ћелија да изграде сваки орган и ткиво у нашем телу током развића човека. То значи да ембрионалне матичне ћелије, за разлику од адултних матичних ћелија (тј. матичних ћелија одраслог организма), могу да се усмере ка потенцијалном формирању скоро било којег од више стотина типова људских ћелија. На пример, крвна матична ћелија може да прави само крв, док ембрионална матична ћелија може да направи и крв и кост и кожу и мозак, итд. Штавише, ембрионалне матичне ћелије су природно програмиране да изграђују ткива, чак и органе, док адултне матичне ћелије то нису. То значи да ембрионалне матичне ћелије имају већи природни капацитет за оправку болесних органа. Ембрионалне матичне ћелије се добијају од неупотребљених ембриона током третмана вештачке оплодње, старих само неколико дана, који су направљени у лабораторији у тзв. петри-шољи и који се иначе бацају.

Шта су индуковане плурипотентне матичне ћелије (енгл. iPS)?

Овај нови тип матичних ћелија названих индуковане плурипотентне матичне ћелије (енгл. “iPS”) изазива узбуђење научника и лекара. Разлог је што те ћелије имају скоро све исте особине као ембрионалне матичне ћелије, али се не узимају из ембриона. Према томе, нема етичких питања у вези са таквим ћелијама. Штавише, индуковане плурипотентне матичне ћелије (iPS) праве се од сопствених нематичних ћелија пацијента, што значи да такве ћелије могу да се трансплантацијом врате опет истом пацијенту без ризика од имунолошког одбацивања, што је важан аспект било које трансплантације матичних ћелија.

Шта доноси будућност и како матичне ћелије могу да промене начин на који Вас лечи Ваш лекар?

Будући да је природни задатак матичних ћелија да замењују болесне или старе ћелије, научници су дошли на идеју да користе матичне ћелије за лечење пацијената од много различитих обољења. То је идеја да, терапијом помоћу матичних ћелија или помоћу диференцираних ћелија добијених од матичних ћелија, искористимо природну исцељујућу способност матичних ћелија да бисмо излечили оболелог пацијента. Ако је пацијент, на пример, имао срчани напад, циљ нам је да трансплантација матичних ћелија треба као терапија да омогући да пресађене матичне ћелије поправе оштећење на срцу.

Природне популације матичних ћелија које сви поседујемо имају врло ограничену способност оправке наших телесних повреда. Ако се вратимо поменутом примеру срца, сопствене срчане матичне ћелије једноставно нису дорасле том задатку да поправе штету насталу после инфаркта, али би трансплант са милионима матичних ћелија био далеко моћнији. Према томе, трансплантацијом матичних ћелија способност тела за самоисцељење повећава се знатно изнад капацитета ограниченог броја матичних ћелија које природно постоје у телу. Има још неких тешкоћа које треба превазићи пре него што терапије матичним ћелијама постану уобичајене, укључујући ту и питања безбедности, будући да матичне ћелије имају и потенцијал за формирање тумора, као и имунолошког одбацивања. Чак и са тим тешкоћама, матичне ћелије ће врло вероватно довести до велике промене у медицини и можда ће већ за једну или две деценије већина нас познавати некога ко је примио трансплант матичних ћелија, укључујући и нас лично. Матичне ћелије имају потенцијал за терапију већине озбиљних болести са којима се људи суочавају, у које спада канцер тј. рак, кардиоваскуларне болести, Паркинсонова болест, мултипла склероза, мождани удар, Хантингтонова болест, повреда кичмене мождине и многе друге.

Какве терапије матичним ћелијама већ постоје и зашто већина лекара саветује такве терапије само кад нема другог излаза, па и тада са крајњим опрезом?

Тренутно постоји само неколико врста транспланта матичних ћелија за које је доказано да су истовремено и безбедни и ефикасни. Најбољи пример је трансплантација коштане сржи. Међутим, многи непотврђени третмани матичним ћелијама рекламирају се и нуде широм света. Често овакви третмани добијају много пажње у медијима, најчешће када им се подвргавају познате личности као што су славни спортисти. Уопште, научници и лекари, тј. стручњаци у области матичних ћелија, упозоравају пацијенте на такве третмане, јер није јасно да ли су такви третмани заиста корисни и да ли су безбедни. Од таквих третмана су пацијенти умирали. Иако је разумно узети у обзир све опције када сте суочени са потенцијално неизлечивим стањем или болешћу, ми препоручујемо да се о таквим третманима размишља само кад нема никаквог другог излаза и искључиво после разговора са својим личним лекаром.

Translated by Ivana Gadjanski Ph.D.